Света тајна исповести је чин кроз који се признаје све оно што представља грех, тј. погрешно дело или поступак, реч или помисао. Реч грех означава промашај циља, односно смисла живота за који је Бог створио човека. Тај циљ је вечна и нераскидива заједница живота са Богом и ближњима у љубави. Све заповести Божје, почевши Десет заповести, као и Христове поуке и заповести у Новом завету имају за циљ да човека упућују на пут који као свој циљ има љубав која је, по речима Ап. Павла, свеза савршенства. Живот који није у складу са Еванђељем Христовим јесте у својој бити грешан, тј. промашен. Зато, врло често, иако неко наизглед живи моралним животом, не значи да је то у складу са оним моралом и врлином коју собом проповеда Еванђеље.

Човеково схватање и увиђање да разни поступци у животу представљају велику тежину, разарају га изнутра и руше односе које има са људима и, у коначној инстанци, са Богом јесте оно што бисмо назвали покајање. Покајање јесте препознавање да су поступци у животу, или неком периоду живота, промашај, да нас обесмишљавају и вуку надоле и истовремена жеља да се то промени из корена. Оно је спремност да се суочимо са слабостима и гресима који су у нама присутни, да прихватимо да су део нечије личности и да не покушавамо да их оправдамо. По хришћанском схватању, то је немогуће без благодати Божје, односно без свести да Бог постоји и да нас ка себи призива са жељом да нас ослободи од све тескобе и муке.

Признавање пред другим, тј. свештеником свих лоших и грешних поступака, речи или дела назива се исповест. Оно је видљива манифестација покајања које се збива у човеку са жељом да се ослободи зла и греха у себи који владају њиме. Покајање је добровољно прихватање кривице и осуђивање себе пред Богом као Судијом са дубоком надом у његову милост, благост и љубав. Величанственост и недокучивост Свете тајне Исповести лежи у томе што човек, уместо да буде осуђен због својих дела, како наша логика налаже, бива супротно томе ослобођен јер је Син Божји, Господ Исус Христос узео на себе сва безакоња наша и оправдао нас једном а свагда кроз своје спасоносно страдање на Голготи. Једино у Христу човек може поново бити препорођен кроз покајање и на темељу Христове праведности и љубави бити оправдан и враћен у достојанство слободе деце Божје. Човек бива поново враћен у заједницу са Богом, а та заједница је у ствари Света литургија и могућност да са Богом делимо живот кроз Свето причешће.

Света тајна исповести се врши у храмовима готово стално. Најбољи начин је да се човек кроз пост, молитву и читање Светог писма припреми за исповест, да се, ако се није никада исповедао, посаветује са својим парохијским свештеником и са њим договори када ће се исповедити.

У храму Светог апостола и евенђелисте Марка, Света тајна исповести врши се свакога дана током вечерњег богослужења.