Света тајна Крштења је чин којим се онај који се крштава поистовећује са Господом Исусом Христом, његовим страдањем и смрћу на Голготи и славним Васкрсењем. То значи да свако ко бива крштен на себе узима Христову смрт на Голготи да би постао учесник и заједничар у његовом Васкрсењу као коначном циљу и смислу постојања сваког појединца и читавог света. На тај начин крштени улази у нови однос са Богом који за њега, као и за све остале хришћане, постаје Отац који му дарује да већ у овом свету и веку доживи стварност Царства небеског. Крштењем свако постаје члан заједнице која поревазилази све поделе које ми људи правимо и покушавамо на основу њих да се идентификујемо. Та заједница јесте Црква као Тело Христово – живи организам свих оних који верују у Бога, а остварује се на видљив начин у Светој литургији. Другим речима, крштење је признање свакога ко се крштава да у личности Исуса Христа препознају Господа и Бога који је ради нас постао човек и желе да се Њему препусте, да живе његовим животом и испуњавају се љубављу коју је он показао и показује према свему што је постојеће.

Миропомазање је Света тајна која се надовезује на Крштење и представља дар самога Духа Светог новокрштеном као и његово поистовећење са Христом као изабраником и посвећеником Божјим, тј. Месијом. Миропомазање је и постављање хришћана у узвишену службу народа Божјег која се назива и царским свештенством. Из тога произилази привилегија коју само хришћани имају, а то је да Бога називају својим Оцем и да се причешћују Телом и Крвљу Христовом.

Бити хришћанин је најузвишеније звање и достојанство које је даровано човеку и на које је призван. Свако ко је крштен има због тога дужност да све што га окружује, од људи око себе до природе, својим животом освећује и показује Бога као Оца доброте, милосрђа и љубави који све призива у свој загрљај. То ће чинити тако што ће кроз Причешће делити живот са Богом, молити се Богу, постити, и трудити да стекне врлине показујући узвишеност и лепоту лика Божјег у себи,а тиме и самога Бога. Другачије речено, позван је да сваким делом свога бића буде сведок љубави и богатства живота који је Бог наменио свему што је створио.

Да би се неко крстио у Православној Цркви најнеопходнија је вера – ако је одрастао, односно вера родитеља и кума – ако је беба или мало дете. Поред тога, потребно је: кум који је православне вере, бело платно, свећа, мала посуда за косу. Крштење треба заказати у договору са својим парохијским свештеником који служи у храму који је најближи месту становања. Сва питања и недоумице које се појављују најбоље је да се разјасне са парохијским свештеником.