РИЗНИЦА

Храм Светог апостола и евангелисте Марка представља мали музеј.
У храму се између осталог налази:

Гробница цара Стефана Душана

Са десне стране када се уђе у цркву, уз јужни зид налази се у мермеру изграђена гробница цара Стефана Душана (†1354) по пројекту др. Драгомира Тадића, у којој су положени његови посмртни остаци донесени из манастира Светих Арханђела код Призрена, манастира који је већ више векова у рушевинама.

Гробница знаменитих срба

У крипти цркве налазе се гробнице знаменитих срба: Митрополита Теодосија (1815-1892), Епископа нишког Виктора (1797-1888), Епископа шабачког Гаврила (Поповића, 1811-1871) и Епископа тимочког Мојсија (1835-1896)

Породична гробница краљевске породице Обреновић

Надгобни споменик Краља Александра Обреновића и Краљице Драге (†1903), затим Ане Јоване Обреновић (†1880), Књаза Милана М. Обреновића (1819-1839) И Кнежевића Сергија М. Обреновића (†1878).

Гробница патријарха српског Германа

Са леве стране када се уђе у цркву, уз северни зид  у истом стилу и од истог материјала, као и гробница цара Стефана Душана, саграђена је гробница патријарха Германа (Ђорић, †1991)

Трон патријарха српског и краља

Трон партијарха српског и краља се налази са десне стране испред олтара

Детаљ са улазних врата: Звекир

Звекир на улазним вратима, рад Милутина Гојковића

Црква Светог aпостола и eвангелисте Марка

Булевар краља Александра бр. 17

Тел: 011 / 3231-940;

Телефакс: 011 / 3346-158

info@crkvasvetogmarka.rs

Гробница ктитора старог храма, Лазара Панче.

Венчани лист

У цркви се налази и документ, тј. Венчани лист краља Алекасандра и краљице Драге

Записник о крштењима

У ризници се налази и књига крштених у храму светог Николе из 1885. године

Документ о освећењу храма

У цркви се чува и докуменат из 1948. године када је црква освештана од стране Њ.С. Патријарха српског Господина Гаврила

Макета храма

У храму се налази и макета цркве димензија:120 x 180 x 50 цм, тешка преко 100кг, ручни рад господина Ђорђа Живановића. Ово ремек дело рађено је активно више од 6 година, започето 1935. а завршено 1954. године.

Детаљ са носећих стубова